Imuni sistem je sistem odbrane od infekcija koje izazivaju patogeni kao što su bakterije i virusi. Ljudski imuni sistem uspeva da spreči većinu spoljnih napada, a da mi to uopšte i ne primetimo. Tek kada se pojave simptomi, kao što su kašalj, curenje iz nosa, mučnina, dijareja i groznica, primetimo da se naš imuni sistem bori protiv stranih tela i pokušava da ih neutrališe.
Naš imuni sistem štiti organizam od infekcija i na složen način interaguje sa našim organima, ćelijama i molekulima, od kojih svaki ima svoju specifičnu ulogu. Crevna flora i creva igraju veoma važnu ulogu. Creva kod beba su još uvek nerazvijena i nedovoljno kolonizovana "dobrim" bakterijama koje štite od patogena. Stoga, imuni sistem bebe, u materici i neposredno nakon rođenja, još uvek nije u stanju da se efikasno bori protiv patogena. Dete zavisi od onoga što je poznato kao "pasivni imunitet". Beba prima ovu zaštitnu funkciju putem majčinih antitela i drugih imunološki aktivnih supstanci, koje dobija kroz majčino mleko. Posebno se u kolostrum, prvom mleku, bogatom antitelima, koje se luči u prvim satima i danima nakon rođenja, sadrži mnogo ovih važnih antitela.
Tokom prvih meseci po rođenju razvija se crevna flora deteta, kako beba iz majčinog mleka dobija prirodne, probiotske kulture mlečne kiseline (npr. kulturu laktobacila ili bifidobakterija) i prebiotska dijetetska vlakna (oligosaharide majčinog mleka). Oni služe kao “hrana” za korisne kulture mlečne kiseline.
Zbog toga savremena mlečna formula za odojčad sadrži i prirodne kulture mlečne kiseline ili prebiotske oligosaharide, čime se bebama koje ne sisaju takođe obezbeđuje zdrava crevna flora, koja je toliko važna za imuni sistem.