Farma Erensberg

U udaljenom Erensbergu, HiPP pokušava da sprovede ekološke mere za poboljšanje biodiverziteta. Cilj je da ova organska farma radi na održiv i efikasan način do 2015. godine kao firma model. Ubuduće je zamišljena kao model za HiPP proizvođače.


Želimo da pokažemo kako se održivost i zaštita biodiverziteta mogu uključiti u dnevnu rutinu farme.

 

Farma Erensberg

Cilj je sprovođenje ovog modela poslovanja na održiv i efikasan način.

Ubuduće je zamišljen kao model za HiPP proizvođače.

 

Kvalitet zemljišta

Organska slama, kameno brašno, čvrsto đubrivo i druge prirodne metode poboljšavaju plodnost tla

 

Stare rase

Stare rase, kao što je na primer rasa goveda Original Braunvieh (samo 500 preostalih u Bavarskoj), obezbeđuju genetsku raznolikost

 

Ekosistemi

Napravljena su nova staništa sa šumskim pašnjacima, redovima drveća, živim ogradama za zaštitu divljih životinja (npr. za ugroženog rusog svračka), živim ogradama od suvog granja, podlogama i redovima cveća na rubovima polja i livadama

Plan obrađene zemlje i prikupljanje naučnih podataka

Prirodni faktori koji određuju lokaciju farmi i poljoprivrednog zemljišta na konkretan način sugerišu poboljšanje raznolikosti vrsta i očuvanje prirode. Na ovom projektu radimo zajedno sa Bioland-om, Minhenskim tehničkim univerzitetom i Tehničkim univerzitetom u Hanoveru, kao i sa Bavarskim savetom za zaštitu ptica.

Kako bi se povećala raznolikost vrsta, retke stare rase pronašle su svoj dom na farmi: Original Braunvieh goveda, od kojih je ostalo samo 500 jedinki u Bavarskoj, Skudde ovce (trenutno 1000 životinja u Nemačkoj) i stara rasa kokoški Appenzeller Spitzhauben.

Prema Crvenoj listi ugroženih domaćih životinja, goveda Original Braunvieh su “veoma ugrožena”. Na farmi Erensberg, HiPP-ovom projektu koji je model za održivu poljoprivredu, ova rasa se čuva onako kako je primereno za tu vrstu. Goveda Original Braunvieh potiču od takozvanih Torfrind goveda, koja su pre više od 2000 godina pasla na jezerima na obroncima Alpa.

Zajedno sa Bavarskim savetom za zaštitu ptica (LBV), farma Erensberg je sprovela razne projekte ponovnog naseljavanja životinja kao što su fazani, kukuvije, žutotrbi mukači i pijori u svoja staništa.

Rusi svračak je važna vrsta za zdrav ekosistem. Zbog intenzivne obrade zemlje ima manje živica i grmlja koje je prirodno stanište za ptice. On je već na listi ugroženih vrsta. Ova retka ptica je najpoznatija po tome što nabija svoje žrtve na trnje. Prema popularnom verovanju, ona uvek skupi devet insekata pre nego što ih pojede. HiPP je napravio nova staništa za rusog svračka na farmi Erensberg, a pripravničkim inicijativama postavljena je živa ograda (grane i grančice) na obodima polja

Hotel za insekte i sklonište za livadskog guštera su konstruisani da kompenzuju nedostatak prirodnih domova za ove životinje. Kućice za ptice su takođe postavljene po farmi, u nedostatku prirodnih otvora za sove, čvorke, piljke, vrapce, senice, sokole i slepe miševe.

Ove kućice za ptice izrađene od prirodnog drveta treba da obezbede sokolima ili šumskim sovama mesto za razmnožavanje. Danas je, nažalost, uobičajeno da se suvo granje (prirodna mesta za gnezda za mnoge ptice) čisti iz šuma. Zbog toga se kućice za ptice nude kao alternativa.


Dobro je znati

  • Sove kukuvije u sezoni razmnožavanja, u paru pojedu do 30 miševa dnevno.
  • Šišmiš za jednu noć pojede do 4.000 insekata
  • Zašto je potrebno zaštititi određene vrste? Sasvim jednostavno, one ispunjavaju funkcije koje uočavamo tek ako one izostanu. Na primer, bez žaba gatalinki bilo bi mnogo više komaraca.

Mnogi ljudi mogu da žive bez meda, ali ne i bez pčela. Ovi insekti ne samo da prave slatki namaz za hleb već pre svega oprašujuću cveće. Na taj način obezbeđuju egzistenciju biljaka i dobre prinose poljoprivrednicima. Bez ovih životinja, prinos voća bi bio u opasnosti. Kada pčele umiru ili su bolesne, to utiče na sve nas. Zbog toga je HiPP uključen i u očuvanje prirodnih staništa pčela sa projektima biodiverziteta. Farma Erensberg sada je i dom za šest kolonija pčela, napravljenih kao odgovor na dramatičan nestanak pčelinjih populacija.


Dobro je znati

  • 85% svetske proizvodnje životnih namirnica zavisi od medonosnih pčela. Ukoliko bi pčele izumrle, ni čovek ne bi mogao da preživi, jer preostali divlji insekti ne bi mogli sve da opraše.
  • Jedno pčelinje društvo broji do 60.000 pčela.

Stvoreni su novi ekosistemi kao što su redovi drveća, zaštitne živice (npr. za rusog svračka), žive ograde od suvog granja, podloge za kalemljenje i pojasevi cveća na rubovima polja i livadama koji služe kao staništa gmizavcima, pticama, malim sisarima i insektima. Ideja živih ograda od suvog granja nije stvaranje novih živih ograda pomoću sadnje, već njihovo stvaranje pomoću vetra i raznošenja semena. Grane i grančice se nagomilavaju kao laki zid, koji takođe pruža zaštitu biljkama koje rastu. Prednosti takvih konstrukcija su, s jedne strane, niski troškovi konstrukcije, a s druge strane, lako nagomilano granje pruža dom za brojne retke vrste.

Kod konvencionalne poljoprivrede, polja i livade su zasađene sve do ivice šuma, zbog većeg prinosa. Da bismo podržali biodiverzitet i održivost, sadimo divlje živice sa suvim granjem i prirodnim divljim cvećem. One obezbeđuju životinjama mesto za život, pružaju im zaštitu od vetra i smanjuju eroziju zemljišta.

Tri elementa održivog uzgoja na farmi Erensberg:

drevna rasa na pašnjaku, na ivici polja postavljeno suvo granje i prirodno utočište za životinje u evropskoj bukovoj šumi.


Dobro je znati

  • Uprkos živicama koje smanjuju obradivu površinu polja, zemljoradnik ostvaruje isti prinos. Iako je nešto oduzeto od proizvodne površine, prinos je na kraju isti, jer su se uslovi poboljšali (npr. tokom vrelih dana nastaje mnogo kondenzacione toplote) i zasađene biljke mogu lakše da rastu.
  • Ukoliko se kosi u pogrešno doba dana (npr. u podne), ubija se do 24.000 medonosnih pčela po hektaru i nepoznat broj divljih insekata.
  • Usled čestog košenja na konvencionalnim livadama raste samo još 3-5 vrsta trave, nasuprot tome, na imanju, na kome je održana biološka raznovrsnost, ima 35 različitih vrsta trave. U

Što se tiče poboljšanja plodnosti zemljišta, u modelnom projektu su isprobane različite metode, na primer korišćenje kamenog brašna za vezivanje amonijaka, đubrenje čvrstim đubrivom i druge prirodne metode. Takođe se koriste mere za zaštitu zdravlja životinja, kao što je korišćenje efikasnih mikroorganizama ili organske slame kao prostirke.

Mnogo toga utiče na kvalitet zemljišta, posebno u poljoprivredi.

  1. Prekomerni razvoj
  2. Opterećenje hemikalijama od industrije i poljoprivrede sa dugoročnim posledicama na zdravlje i performanse zemljišta.
  3. Fizičko opterećenje zbog nepravilnog tretmana (teške mašine i mašine za obradu tla koje uništavaju osetljive komplekse tla, što dovodi do potrebe za hemikalijama za održavanje prinosa).
  4. Rad u pogrešno vreme.
  5. Gubitak organske supstance, a time i performansi, korišćenjem pogrešnih đubriva, pogrešnog plodoreda i pogrešnog tretmana zemljišta.
  6. Kvarenje podzemnih voda zbog pogrešnog korišćenja zemljišta.


Princip:
„Zdrava zemlja - zdrava biljka - zdrava osoba i zdrava životinja“ je moto, isto toliko kao i princip održivosti koji je važan za očuvanje zdravog zemljišta; održivost u ravnoteži energije je ključna.


Dobro je znati

  • Dobro organsko zemljište može apsorbovati i skladištiti 150 litara vode dnevno.
  • 56% zemljišta u EU je beživotno.
  • Dobro organsko zemljište može skladištiti 575-700kg CO2 godišnje po hektaru.
  • Gliste su veoma važne za zemljište, one ga čine rastresitim i đubre ga organskom supstancom (humusom) koju izlučuju. U organskim poljoprivrednim zemljištima se nalazi 200 - 500 glista po m², a u konvencionalnim poljoprivrednim zemljištima 16 - 18 po m².
  • U zemljištu sa 230 glista po m², to znači 2,5t glista po ha.
  • Zemljište sa 600 glista po m² može proizvesti 80 t humusa godišnje po ha (najbolji slučaj).
  • Tuneli glista se spuštaju 2m duboko u zemlju. Glista živi oko 10 godina u tunelu, ako se ne dira, a tuneli ostaju još 10 godina i koriste ih drugi insekti i u njima raste korenje.

Ostala poslovanja HiPP-a za očuvanje biodiverziteta

„Model poslovanja za biodiverzitet“ posebnu pažnju poklanja poljoprivredi i mogućnostima poboljšanja biodiverziteta u tim okvirima. Zaposleni u HiPP-u već imaju prvo iskustvo ovog projekta, kao i školska deca, studenti i druge zainteresovane grupe, jer HiPP nudi redovne obilaske farme kako bi učinio svoje delovanje doslovno „opipljivim".

Podrška Nemačke savezne fondacije za životnu sredinu (DBU)

Zahvaljujući dobrim rezultatima i pozitivnim iskustvima sa ovim projektom, odlučili smo da proširimo eksperiment na uzgoj povrća i žitarica. Zajedno sa drugim kompanijama iz Udruženja ekoloških proizvođača hrane (AöL), HiPP će ispitati metode za očuvanje biodiverziteta u poljoprivredi na više farmi do 2016. godine.

Pristup i cilj

Zadatak je da se razvije sistem za evidentiranje i ocenu biodiverziteta i da se sa rezultatima manipuliše na takav način da se oni mogu verodostojno i transparentno preneti na kompanije s hranom. Iako treba uzeti u obzir funkcije vrsta i populacija koje su važne za poljoprivrednu proizvodnju („biodiverzitet zasnovan na upravljanju”), pažnju treba posvetiti očuvanju raznolikosti vrsta i biotopa koji su važni za zaštitu prirode („biodiverzitet zaštite prirode”).

Zajedno sa AöL-om, Minhenskim tehničkim univerzitetom, Lajbnicovim univerzitetom u Hanoveru i partnerskim kompanijama, istražujemo posledice poljoprivrede na biodiverzitet u lancu vrednosti ekoloških namirnica. Biće razrađeni praktični koraci u vezi sa načinom na koji se one mogu poboljšati. Dugoročno, možemo pružiti praktične savete proizvođačima HiPP-a za efikasne mere u pogledu troškova očuvanja biodiverziteta i na taj način povećati broj proizvođača koji su posebno naklonjeni biodiverzitetu.