Naučni intervju -
Najčešća pitanja u dermatološkoj klinici

  •  

    1. Pitanje

    Zašto je bebina koža tako posebna? Da li mogu da koristim obične proizvode za negu kože moje bebe ili bebina koža zahteva posebne proizvode?

    Zdrave bebe se rađaju sa već relativno dobro razvijenom kožom. Međutim, površinski sloj kože, a naročito rožnati sloj koji ima važnu ulogu barijere, dosta je tanji u prvih nekoliko meseci bebinog života nego kod odraslog čoveka (1,2). Ćelije kože su manje i brže se dele (2), znojne i lojne žlezde još uvek nisu u potpunosti razvijene (3); funkcija znojenja, na primer, nije još uvek u potpunosti razvijena i sadržaj masti površinskog sloja kože je niži (2).

    Ove strukturalne razlike mogu da povećaju propusnost bebine kože. Transepidermalni gubitak vode („transepidermalno“ = kroz epidermis) upućuje na barijernu funkciju dečije kože i snažno varira u prvih godinu dana (koža je ponekada „manje vodootporna“). Formiranje barijerne funkcije kože traje najmanje do kraja prve godine bebinog života.

    Bebina koža, u poređenju sa kožom odraslih osoba, može da upije više vode za manje vremena, ali takođe može i da je ponovo brže izgubi. Jedan od razloga za to može biti niži nivo udela faktora za očuvanje vlažnosti u površinskom sloju kože kod beba u prvoj godini života (4). Paralelno sa većim procentom vode u površinskom sloju bebine kože ide i izraženiji (mikro) reljef kože, što povećava odnos površine kože naspram telesne mase.

    U prvim danima života, bebina koža mora da se prilagodi promeni iz mokrog u suvo okruženje. Tokom ovog vremena novorođene bebe gube svoju prirodnu zaštitu kože, koja je mešavina masnoća i izumrlih ćelija koje su služile kao zaštitni sloj u majčinom stomaku. Od druge nedelje pa nadalje, sadržaj vode površinskog sloja kože ubrzano raste.

    pH vrednost kože novorođenčeta je neutralna (verovatno zbog blago alkalne plodove vode), u prvih nekoliko dana vrednost opada, ali ne doseže vrednost odraslih u smislu „ogrtača od kiselina“ (5). Viša pH vrednost negativno utiče na različite enzime koji služe za održavanje barijerne funkcije i ovo može da izazove iritaciju, posebno u predelu pelena.

    Stoga to postavlja posebne zahteve za proizvode za negu bebine kože jer je koža potencijalno propustljivija i odnos površine kože i težine je dosta veći nego kod odrasli, sastojci proizvoda za negu bebine kože moraju da budu potpuno bezbedni. Osim toga, treba da se izbegava sve što može da ošteti kožnu barijeru ili da spreči njen razvoj, na primer menjanjem pH vrednosti ili rastvaranje kožnih masti.

    Tako, na primer, tradicionalni sapuni (alkalni) napadaju kožne masti i stoga nisu pogodni za bebe.

    1) Evans NJ, Rutter N. Development of the epidermis in the newborn. Biol       Neonate 1986; 49: 74-80.

    2) Stamatas GN, Nikolovski J, Luedtke MA et al. Infant skin microstructure assessed in vivo differs from adult skin in organization and at the cellular level. Pediatr Dermatol 2010; 27: 125-31.

    3) Agache P, Blanc D, Barrand C et al. Sebum levels during the first year of life. Br J Dermatol 1980; 103: 643-9.

    4) Nikolovski J, Stamatas GN, Kollias N et al. Barrier function and water-holding and transport properties of infant stratum corneum are different from adult and continue to develop through the first year of life. J Invest Dermatol 2008; 128: 1728-36.

    5) Stamatas GN, Nikolovski J, Mack MC et al. Infant skin physiology and development during the first years of life: a review of recent findings based on in vivo studies. Int J Cosmet Sci 2011; 33: 17-24.

  •  

    2. Pitanje

    Koliko često treba kupati bebu? Da li je čista voda dovoljna ili je potrebno koristiti neki proizvod za kupanje?

    Običaj kupanja i pranja beba se veoma razlikuju od zemlje do zemlje. U Francuskoj se, na primer, bebe kupaju svaki dan, dok ih u Nemačkoj samo na brzinu operu.

    Nedavno su naučno istraživani efekti kupanja beba starih 7 dana do 4 nedelje (6). Jedna grupa je kupana dva puta nedeljno čistom vodom, dok je druga grupa prana peškirićem i čistom vodom. Rezultati su pokazali da postoji neznatna razlika, iako su vrednosti za barijernu funkciju kože u predelu pelena bile malo bolje kod dece koja su bila kupana.

    Stoga se preporučuje kupanje dva puta nedeljno.

    Pri tome je važno postarati se da temperatura vode i sobna temperatura budu odgovarajuće. Temperatura vode treba da bude između 36 i 38°C (telesna temperatura), a temperatura u kupatilu treba da bude ugodna i između 23 i 25°C. U prvih nekoliko meseci, bebe ne bi trebalo da u vodi budu duže od 5 – 7 minuta. Kod novorođenčadi, treba da se uzme u obzir i zaceljivanje pupka. Ukoliko ima nekih nejasnoća u vezi sa ovime, obratite se Vašoj babici.

    Korišćenje nekog proizvoda za kupanje može da bude od koristi za blago čišćenje ili za umanjenje iritacija na koži. Imajte na umu da čista voda takođe može da napadne kožnu barijeru, bar privremeno. Idealni losioni za pranje i proizvodi za kupanje dece nežno čiste kožu, oni su pH neutralni ili blago kiseli kako bi održavali ogrtač od kiselina i ne iritiraju oči ukoliko dođe do kontakta sa njima (7).

    U studiji koja je trajala više od 8 nedelja, dokazano je da primena prikladnih proizvoda za kupanje nema negativnih uticaja na funkciju kože; neke merne vrednosti su zapravo bile bolje kod one grupe dece koje su kupane samo čistom vodom (8).

    Stoga se preporučuje prikladan proizvod za kupanje.

    6) Garcia Bartels N, Mleczko A, Schink T et al. Influence of bathing or washing on skin barrier function in newborns during the first four weeks of life. Skin Pharmacol Physiol 2009; 22: 248-57.

    7) Blume-Peytavi U, Cork MJ, Faergemann J et al. Bathing and cleansing in newborns from day 1 to first year of life: recommendations from a European round table meeting. J Eur Acad Dermatol Venereol 2009; 23: 751-9.

    8) Garcia Bartels N, Scheufele R, Prosch F et al. Effect of standardized skin care regimens on neonatal skin barrier function in different body areas. Pediatr Dermatol 2010; 27: 1-8.

  •  

    3. Pitanje

    Kada bi trebalo da nanesem kremu? Koju kremu treba da koristim u kojoj prilici (menjanje pelena, šetnja, posle kupanja)?

    Teško je dati opšte preporuke za nanošenje kreme budući da kod većine dece redovno mazanje kremom nije neophodno.  Međutim, kod dece koja imaju suvu kožu, nanošenje kreme može da poboljša barijernu funkciju kože. Američko pilot-istraživanje čak ukazuje na to da nanošenje kreme kod dece sa genetskim opterećenjem može smanjiti rizik od neurodermatitisa (9).

    Pored toga, nanošenje kreme za kožu može da bude korisno kod prisustva suvog vazduha (zbog grejanja tokom zime), posle čestog kupanja ili na posebno osetljivim mestima (oko usta, ruke).

    Nezavisno od tipa kože, lice treba da bude zaštićeno od niskih temperatura korišćenjem punomasne kreme.

    Ukoliko druge metode zaštite (izbegavanje sunca, zaštita putem odeće) nisu moguće ili nisu dovoljne, onda je neophodno koristiti kremu za zaštitu od sunca.

    Zaštitna krema za područje pelena obično pomaže u najgorim slučajevima ukoliko se nanese kod prvih znakova iritacije. Neki roditelji isključivo redovno nanose zaštitnu kremu kako do upale ne bi ni došlo.

     

    9) Simpson EL, Berry TM, Brown PA et al. A pilot study of emollient therapy for the primary prevention of atopic dermatitis. J Am Acad Dermatol 2010; 63: 587-93.

  •  

    4. Pitanje

    Kako se može izbeći ojedanje bebine guze?

    Najvažnije su osnovne stvari, kao na primer često menjanje pelena, nežno čišćenje ostataka stolice i sušenje područja pelena pre stavljanja nove pelene. Ostavite bebu da malo bude bez pelene ako je to moguće; zaštitne kreme pomažu kod blagih iritacija jer mnoge od njih sadrže cink i štite kožu od dalje iritacije.

    U slučaju pravog pelenskog osipa, sa veoma crvenom kožom, vlažnim i ojedenim predelima na stomaku i butinama, obično je potrebno korišćenje medicinskih pasti, krema ili rastvora sa antiinflamatornim i dezinficirajućim sastojcima. Njih možete dobiti od Vašeg pedijatra ili dermatologa.

  •  

    5. Pitanje

    Kako da prepoznam da li je koža suva? Kako da prepoznam neurodermatitis? Šta mogu da učinim povodom toga?

    Suva koža se kod beba često javlja na licu. Koža je grublja nego obično i peruta se. Ako je zahvaćeno čitavo telo, područje pelene je obično izostavljeno. Neurodermatitis se kod beba najčešće prvo javlja i na licu, mnoga deca koja imaju ekceme na obrazima (ili ekcem koji svrbi i često crvenu upalnu reakciju praćenu svrabom), iako suve i upaljene tačke mogu da se pojave i na drugim delovima tela (osim područja pelene). Redovno nanošenje kreme i kupanje hidrantnim uljanim kupkama pomaže koži da apsorbuje više vode i masti (budite oprezni – zbog primene ulja dečija koža je klizava i nije lako držati ih u rukama). Treba izbegavati iritirajuće faktore, kao što su vunena odeća i hlorisana voda.

    Ako dete počne da se češe ili loše spava, obratite se lekaru za odgovarajući tretman.